Intervju - Dejan Stojanovic

1. Za početak, recite nam nešto o svom iskustvu na Elektronskom fakultetu. Kada ste završili naš  fakultet i na kom smeru ste studirali?

 

Završio sam 1998. godine na smeru Industrijska Energetika, kako se tada taj smer nazivao. Očito nisam završio fakultet u roku, studirao sam znatno duže nego što je program predviđao. Iskustvo koje sam stekao živeći i studirajući u Nišu odredilo je dalji tok mog života u veoma pozitivnom smislu.

 


Studirao sam na način da sam od sebe zahtevao maksimalno tehničko razumevanje svih pojava, matematičkih aparata za opis istih i nikada nisam prepisivao ili se služio prevarama da bih položio ispit.  Gajio sam oduvek veliku ljubav prema elektrotehnici i mislim da je studiranje na Elektronskom fakultetu bilo i prilika da upoznam veliki broj fantastičnih individua među kolegama i profesorima. Jednostavno, nešto najlepše što mi se desilo u životu.

 

2. Vi ste danas veoma uspešni u svom poslu. Koliko je zaista znanja i rada potrebno da bi se postiglo to što ste Vi do sada postigli?

 

Ne smatram svoj uspeh naročitim, već samo prosečnim. Uspeo sam da se afirmišem kao inženjer i menadžer u Republici Irskoj, Engleskoj, Škotskoj, Velsu i Poljskoj. Radim kao Senior Engineering Manager u privatnoj irskoj kompaniji koja je posvećena izgradnji elektroenergetske i druge infrastrukture. Moj posao uključuje veoma puno putovanja, kontakte sa ljudima iz sveta biznisa i pored tehničkih znanja koja neprestano moram da dopunjavam, jako puno se moram baviti i ekonomskim aspektom raznorodnih projekata. Inženjer budućnosti nije samo osoba koja uspešno može da nauči knjigu od 800 stranica i položi ispit na fakultetu. To jeste potreban preduslov, ali ono što je najvažnije je razumevanje pojava, načina rada mašina koje projektujemo i stvaramo, matematičkih aparata, softvera itd. Veoma je važno razumeti praktičnost primene svega toga. Recimo, ja veoma često u svom poslu koristim VBA da napravim sebi pomoćne alate, programirao sam data-loggere u CR Basicu, mikrokontrolere u RISC tehnologiji i pored toga što sam “energetičar” i to nije moje primarno obrazovanje. Mnoge od ovih veština morao sam da savladam posle fakulteta. Moj posao uključuje projektovanje i izgradnju dalekovoda, održavanje trafo stanica, vetrogeneratora, procene troškova projekata, određivanje cena usluga i mnogo drugih ekonomskih aspekata. Morao sam, takođe, da naučim da prodam svoje usluge, a i usluge kompanije, tako da sam jako često pripremao prezentacije i razvijao poslove sa postojećim i novim klijentima. Morate poznavati strane jezike, truditi se da shvatite kulturu naroda sa kojim radite. Način komunikacije je jako bitan, do detalja. Često naši mladi ljudi ne umeju da iskažu ono u čemu su najbolji na pravi način. U našem poslu, drage kolege, kada kod budete savladali veliku prepreku i “upoznali još jednu neistraženu planetu” shvatićete da se iza nje nalazi još čitav univerzum koji treba istražiti. Zato je važno odrediti prioritete, zadati ciljeve i hrabro se boriti za ostvarenje istih. Uz, naravno, veoma mnogo rada, učenja. Mislim da sam po završenom fakultetu do sada pročitao bar isto toliko knjiga i rešavao bar isto toliko zadataka, kao za vreme studiranja, ako ne i više od toga.

U ovome je naša najveća snaga. Naši profesori su nas naučili da učimo i hvala im na tome.

 

3. Po čemu posebno pamtite svoje studije?

 

Mogao bih da navedem mnogo toga lepog, mada nije sve bilo ni lepo ni lako. Pamte se fakultetske ljubavi, neki veliki i važni ispiti, studentske zabave, koncerti…

To je bilo vreme raspada jedne države, političkih previranja, krize države i društva iz koje se mislim još uvek nismo izbavili. Kao student, učestvovao sam u svim studentskim protestima u cilju demokratizacije društva, pamtim ideje pojedinaca, fantastičnu energiju, ali takođe i strašnu besparicu. Bilo je i trenutaka kada nije bilo dovoljno hrane na stolu. Ponovo, rado bih se vratio u to vreme i uradio isto.

 


4. Da li ste redovno posećivali predavanja i o čemu ste najviše voleli da slušate na njima? Koji predmeti su Vam bili omiljeni?

 

Iskreno, nisam redovno posećivao sva predavanja i to je bilo pogrešno. Bilo je predavanja koja se nisu razlikovala od čitanja udžbenika, ali i onih koja su bila inspirativna. Obožavao sam električne mašine, prenos i distribuciju energije, elektroenergetska postrojenja, relejnu zaštitu, elektromotorne pogone, programiranje itd. Voleo sam da slušam predavanja koja su uključivala praktične primere, iz zemlje i sveta, ilustrovana predavanja i praktične vežbe. Imao sam problem da ispratim vežbe na pravi način jer sam tada smatrao da nije dobro da se ističem i guram kako bih nešto baš ja povezivao i proučavao. Bio sam stidljiv i nedovoljno agresivan u tom smislu u to vreme. Danas bih to drugačije radio.

 

5. Koliko je, po Vašem mišljenju, prosečan student sposoban da radi nešto u struci kada završi naš fakultet?

 

Elektronski fakultet pruža znanja koja su potrebna da se kvalitetno radi u struci. Ima tu mesta za promene. Ovde u Irskoj student izlazi sa mnogo više praktičnog znanja, ali su jako “nepotkovani” teoretski. Imao sam primer mladog kolege koji je po završenom fakultetu umeo da povezuje i projektuje razvodne ormariće, ali nije dobro razumeo rad motora koji je time upravljao. Mislim da naš fakultet može i treba da posveti više pažnje praktičnom delu nastave. Važno je razumeti da na zapadu inženjer nije neko ko sedi u kancelariji i nekome određuje šta da radi. Inženjer je ovde neko ko ume da projektuje, instalira pogon/mašinu, da je održava i maksimalno iskoristi potencijal iste. To je, takođe, neko ko razume ekonomske konsekvence pogrešnog rada mašine itd.

 

6. Da možete da vratite vreme unazad, šta biste promenili u svom studiranja? Da li biste nešto radili drugačije?

 

Da. Išao bih redovno na predavanja. Imao sam jako puno poteškoća zbog svoje “svojeglavosti” u životu.

 

7. Kao što rekoh, sada ste veoma uspešni u svom poslu. Koliko vremena trošite na posao, a koliko Vam ostaje da se posvetite sebi? Da li Vaš posao zahteva velika odricanja?

Zahteva puno odricanja. Moj radni dan, uključujući putovanja, traje 12 sati. Nije sve od toga efektivni rad. Od kuće do radnog mesta putujem 60 minuta u proseku. To je standardno u Republici Irskoj i UK. Dakle, dva sata provedenih u vožnji dnevno ili 442 godišnje ako uzmemo u obzir 221 radni dan (365 – 52*2 vikenda – 20 godišnjeg odmora – državni praznici). Trudim se da u to vreme učim nemački sa CD-a, a ima ovih dana i puno lepih knjiga u MP3 formatu koje je moguće slušati u toku vožnje)…Sve je stvar organizacije. U povratku sa posla imam vremena za 1 sat na bazenu i onda ostaje oko 4 sata za porodicu. Subotom i nedeljom je, naravno, mnogo lepše.

 

8. Šta Vam je najozbiljniji poduhvat u karijeri?

 

Rekao bih da je najozbiljniji poduhvat projektovanje, proizvodnja i instalacija sistema za merenje efikasnosti mikro-wind turbina, mada imam i preko 4000 km obnovljenih dalekovoda, izgradnju preko 1200 novih konekcija na distributivne mreže, rekonstrukcije prenosnih vodova itd. Najveći korak koji sam napravio je da sa mesta tehničkog direktora u elektrodistribuciji u Srbiji dođem na mesto Networks Plannera u Irskoj.

 

9. Koju perspektivu vidite za sadašnje i buduće studente Elektronskog fakulteta, kolike su njihove šanse u Srbiji, a kolike u inostranstvu?

 

21. vek je vek znanja. Oni studenti koji su zaista naučili elektrotehniku, programiranje i jezik imaće uvek dobro zaposlenje u zemlji i inostranstvu. Problem u Srbiji je neravnomerno razvijanje regiona tako da inženjer u Beogradu može da zaradi 1500 evra, dok u Surdulici ne može da nađe posao, a i ako ga nađe dobiće oko 400 evra mesečno. Budućnost treba tražiti u izvozu servisa, a ne znanja i ljudi. Treba reći “dajte nama da vam to odradimo”. Bolje je prodati strancima servise nego im olako predavati naučene ljude u koje je uloženo mnogo godina rada i novca. Srbiji je potrebna kohezija između profesija, privrede i fakulteta, a marketing je u svemu neviđeno važan. Treba izvoziti softver, dizajne mašina, crteže itd., rešavati probleme strancima i slati pakete preko interneta i to realno naplatiti.

 

10. I za kraj, šta biste poručili sadašnjim i budućim studentima Elektronskog fakluteta?

 

Verujte u sebe, volite svoju zemlju i ljude oko vas. Ako ste morali da odete ili tek imate nameru, ne zaboravite svoje korene, govorite lepo o Srbiji, borite se za istinu o sebi i svom narodu. Verujte mi, dragi moji mladi ljudi, sve ono loše što viđate u Srbiji postoji i ovde. Korupcija, nepotizam, koverte ispod stola… Nije ovo nikakav specijalno uređen sistem gde sve ide samo od sebe. Ovo je samo jedna dobro osmišljena ekonomska mašina koja stvara novac. Stvara ga tako što uzima vrednosti koje ne plaća adekvatno, što ja volim da nazovem modernim ili ekonomskim kolonijalizmom. Ovde su kompanije prepune Kineza, Indijaca, Pakistanaca i nas ostalih koji radimo i stvaramo, a ove države nisu u naše školovanje uložile 20 godina rada. Oni koji ostanu moraju iskoristiti iskustva nas koji smo otišli. Moramo biti u kontaktu, raditi zajedno, prodavati proizvode iz Srbije drugim zemljama.

Intervju sa kolegom dipl. inženjerom energetike Dejanom Stojanovićem vodila je Milica Rašić, student 5. godine Elektroenergetike

Alumni

Studenti elektroenergetike

Studenti elektroenergetike posetili TE Kostolac.

Studenti TE Kostolac

Studenti u Lab. za EMP

Studenti lab EMP

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Solana elaktrana EF

Intervju - Dejan Stojanovic

1. Za početak, recite nam nešto o svom iskustvu na Elektronskom fakultetu. Kada ste završili naš  fakultet i na kom smeru ste studirali?

 

Završio sam 1998. godine na smeru Industrijska Energetika, kako se tada taj smer nazivao. Očito nisam završio fakultet u roku, studirao sam znatno duže nego što je program predviđao. Iskustvo koje sam stekao živeći i studirajući u Nišu odredilo je dalji tok mog života u veoma pozitivnom smislu.

Bivši studenti energetike

Poziv bivšim studentima EF - Niš na Katedri za energetiku.

Prijatelji Katedre

We have 40 guests and 4 members online

O nama

Cable.jpg
Copyright © 2017 Katedra za energetiku | Power Engineering Department. All Rights Reserved.
Joomla! is Free Software released under the GNU General Public License.