Elektronski fakultet u Nišu, Univerzitet u Nišu
Katedra za Energetiku

Intervju - Dejan Stojanovic

Details

Written by Milutin Petronijevic

Hits: 52663

1. Za početak, recite nam nešto o svom iskustvu na Elektronskom fakultetu. Kada ste završili naš  fakultet i na kom smeru ste studirali?

Završio sam 1998. godine na smeru Industrijska Energetika, kako se tada taj smer nazivao. Očito nisam završio fakultet u roku, studirao sam znatno duže nego što je program predviđao. Iskustvo koje sam stekao živeći i studirajući u Nišu odredilo je dalji tok mog života u veoma pozitivnom smislu.

Studirao sam na način da sam od sebe zahtevao maksimalno tehničko razumevanje svih pojava, matematičkih aparata za opis istih i nikada nisam prepisivao ili se služio prevarama da bih položio ispit.  Gajio sam oduvek veliku ljubav prema elektrotehnici i mislim da je studiranje na Elektronskom fakultetu bilo i prilika da upoznam veliki broj fantastičnih individua među kolegama i profesorima. Jednostavno, nešto najlepše što mi se desilo u životu.

2. Vi ste danas veoma uspešni u svom poslu. Koliko je zaista znanja i rada potrebno da bi se postiglo to što ste Vi do sada postigli?

Ne smatram svoj uspeh naročitim, već samo prosečnim. Uspeo sam da se afirmišem kao inženjer i menadžer u Republici Irskoj, Engleskoj, Škotskoj, Velsu i Poljskoj. Radim kao Senior Engineering Manager u privatnoj irskoj kompaniji koja je posvećena izgradnji elektroenergetske i druge infrastrukture. Moj posao uključuje veoma puno putovanja, kontakte sa ljudima iz sveta biznisa i pored tehničkih znanja koja neprestano moram da dopunjavam, jako puno se moram baviti i ekonomskim aspektom raznorodnih projekata. Inženjer budućnosti nije samo osoba koja uspešno može da nauči knjigu od 800 stranica i položi ispit na fakultetu. To jeste potreban preduslov, ali ono što je najvažnije je razumevanje pojava, načina rada mašina koje projektujemo i stvaramo, matematičkih aparata, softvera itd. Veoma je važno razumeti praktičnost primene svega toga. Recimo, ja veoma često u svom poslu koristim VBA da napravim sebi pomoćne alate, programirao sam data-loggere u CR Basicu, mikrokontrolere u RISC tehnologiji i pored toga što sam “energetičar” i to nije moje primarno obrazovanje. Mnoge od ovih veština morao sam da savladam posle fakulteta. Moj posao uključuje projektovanje i izgradnju dalekovoda, održavanje trafo stanica, vetrogeneratora, procene troškova projekata, određivanje cena usluga i mnogo drugih ekonomskih aspekata. Morao sam, takođe, da naučim da prodam svoje usluge, a i usluge kompanije, tako da sam jako često pripremao prezentacije i razvijao poslove sa postojećim i novim klijentima. Morate poznavati strane jezike, truditi se da shvatite kulturu naroda sa kojim radite. Način komunikacije je jako bitan, do detalja. Često naši mladi ljudi ne umeju da iskažu ono u čemu su najbolji na pravi način. U našem poslu, drage kolege, kada kod budete savladali veliku prepreku i “upoznali još jednu neistraženu planetu” shvatićete da se iza nje nalazi još čitav univerzum koji treba istražiti. Zato je važno odrediti prioritete, zadati ciljeve i hrabro se boriti za ostvarenje istih. Uz, naravno, veoma mnogo rada, učenja. Mislim da sam po završenom fakultetu do sada pročitao bar isto toliko knjiga i rešavao bar isto toliko zadataka, kao za vreme studiranja, ako ne i više od toga.

U ovome je naša najveća snaga. Naši profesori su nas naučili da učimo i hvala im na tome.

3. Po čemu posebno pamtite svoje studije?

Mogao bih da navedem mnogo toga lepog, mada nije sve bilo ni lepo ni lako. Pamte se fakultetske ljubavi, neki veliki i važni ispiti, studentske zabave, koncerti…

To je bilo vreme raspada jedne države, političkih previranja, krize države i društva iz koje se mislim još uvek nismo izbavili. Kao student, učestvovao sam u svim studentskim protestima u cilju demokratizacije društva, pamtim ideje pojedinaca, fantastičnu energiju, ali takođe i strašnu besparicu. Bilo je i trenutaka kada nije bilo dovoljno hrane na stolu. Ponovo, rado bih se vratio u to vreme i uradio isto.